Златна грана

Мама дај ми капут злаћаних дугмета

па ћу поћи на пут преко белог света
Прегазићу храбро девет плавих гора
препловићу реке и широка мора.

Погледа га мајка и буде јој мило
па га узе к себи и стави у крило.

Нећеш сине поћи, срећо моја мала
не би тебе мајка за све благо дала.
Доста су ми твоје руке око врата
Ти си моја грана од сувога злата.

Напомена: Скраћена верзија песме аутора Николе Миличевића