Блог посвећен професији васпитача, васпитно обаразовном раду, утицају медија на децу и интеграцији ИКТ у раду васпитача

Адаптација деце на вртић и јаслице


Са чиме се дете суочава у процесу адаптације на дечји вртић/јасле?




  • мора да се навикне на одвојеност од породице
  • осећа се небезбедно и уплашено јер је у ситуацији напуштања сигурне физичке и социјалне средине и уласка у нову физичку и социјалну средину у којој не зна шта га очекује,у којој је све за њега ново и непознато
  • мењање статуса - у породици је све подређено њему а у вртићу/јаслама мора да се уклопи у друштво, као јединка у мноштву сличних
  • преблемима социјализацијe - мора да научи да сарађује и живи са другом децом, решава конфликте и сналази се
  • преплављује га страх од напуштања и одвајања
Какве реакције детета треба очекивати у процесу адаптације:
  • узнемиреност,
  • плач, 
  • разни протести,
  • одбиjање хране,
  • одбијање спавања или поремећен сан,
  • пробавне сметње, 
  • агресивно понашање премa себи или према другима, 
  • повлачење у себе, 
  • регресија (сисање прста, мокрење у кревет...),
  • претерано везивање за присутну одраслу особу.
Примарни задатак процеса адаптације за васпитача:
Успостављање позитивне комуникације и присне социо-емоционалне везе са дететом.

Трајање адаптације:
Најчешће две-три недеље уз могуће велике индивидуалне разлике.

Родитељи могу да помогну детету у процесу адаптације својим поступцима:
  • у периоду који претходи адаптацији и 
  • у току саме адаптације.
Помоћ родитеља детету у периоду који претходи поласку детета у јасле или вртић:
  • Осамостаљивати дете одвајањем од родитеља на дуже време (боравак детета у друштву познатих  и мање познатих особа).
  • Омогућити што самосталнији контакт детета са другим људима и децом - дружење...
  • Прилагодити ритам живота детета животу у јаслама - упознати дневни распоред боравка детета и почети са његовим практиковањем код куће.
  • Прилагодити исхрану детета вртићкој исхрани.
  • Осамостаљивати дете: у самосталном храњењу, обављању нужде, облачењу и свлачењу, личној хигијени...(Треба знати да се у јаслицама не користе флашице и цуцле  а да у вртићу деца не носе пелене).
  • Упознати дете са простором вртића.
  • Код куће деци говорити о вртићу, деци, играчкама, васпитачицама на позитиван начин, никада и никако не плашити дете вртићем
Помоћ родитеља детету током самог процеса адаптације:
  • У договору са васпитачем или медицинском сестром васпитачем планирати дужину боравка детета у вртићу. За јаслени узраст практикује се, у првом доласку, остајање детета од пола сата а за вртићки узраст и дуже.
  • Увек сaчекати да васпитач/медицинска сестра васпитач прими једно по једно дете како би сваком детету посветила мало потребне пажње.
  • Допустити да дете у вртић понесе своју омиљену играчку - у договору са васпитачима детета.
  • Остављање детета за време одмора у вртићу оставити за нешто касније (не почињати одмах са спавањем у вртићу).
  • Не показивати слабост остајањем у ходнику или испред собе и прикрити сваку узнемиреност.
  • Бити свестан да друга деца реагују на сваког новог родитеља који се појављује чиме се подстиче ланчана реакција плача код деце.
  • Не дужити са разговором и објашњењима (нарочито за јаслени узраст детета) али ни бити груб (угурати дете у собу без објашњења).
  • По повратку из вртића проводити што више квалитетног врмена са дететом и причати о вртићу/јаслицама слушајући пажљиво дете и тражећи разлога да се боравак у вртићу детету учини прихватљивим и лепим. Подстицати дете да се окрене неком детету и игри.
  • Не лагати дете, не обећавати детету оно што не можемо испунити. 
  • Када објашњавамо детету време када ћемо доћи по њега прилагодити објашњење детету. Време мерити активностима које ће бити присутне у вртићу за време боравка детета. (У договору са васпитачицом).
Шта може да отежа адаптацију:
  • Током саме адаптације не навикавајте дете на ношу, не одвикавајте га од цуцле. (За вртићки узраст: то сте морали да учнините на јасленом узрасту. За јаслени узраст: оставите то за дане када се навикне на јаслице).
  • Не враћати се по дете: тиме му шаљете поруку: ако довољно јако и дуго плачеш ја ћу се и сутра одмах вратити. Тако додано отежавате детету већ тешку ситуацију.
  • Прекидање адаптације услед наше болећивости.  Уколико адаптацију прекидамо због тога што дете плаче шаљемо му поруку: ако будеш довољно плакао нећеш ићи у вртић/јасле. 
  • Ако родитељ и васпитач не сарађују у довољној мери у интересу детета.
Проблеми се могу повећати ако је дете:
  • млађег узраста
  • презаштићено у породици - ,,размажено'' - навикло да се сви прилагођавају њему
  • нема иницијативе у контакту са вршњацима,нема искуства у социјалним контактима
  • дете повучено и плашљиво
  • у ситуацији када постоји други снажан фактор који битно утиче на дете и његов досадашњи начин живота: нови члан породице, губитак у породици, навикавање на ношу или одвикавање од цуцле;

Преузимање документа
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...