Са чиме се дете суочава у процесу адаптације на дечји вртић/јасле?
- мора да се навикне на одвојеност од породице
- осећа се небезбедно и уплашено јер је у ситуацији напуштања сигурне физичке и социјалне средине и уласка у нову физичку и социјалну средину у којој не зна шта га очекује,у којој је све за њега ново и непознато
- мењање статуса - у породици је све подређено њему а у вртићу/јаслама мора да се уклопи у друштво, као јединка у мноштву сличних
- преблемима социјализацијe - мора да научи да сарађује и живи са другом децом, решава конфликте и сналази се
- преплављује га страх од напуштања и одвајања
Какве реакције детета треба очекивати у процесу адаптације:
- узнемиреност,
- плач,
- разни протести,
- одбиjање хране,
- одбијање спавања или поремећен сан,
- пробавне сметње,
- агресивно понашање премa себи или према другима,
- повлачење у себе,
- регресија (сисање прста, мокрење у кревет...),
- претерано везивање за присутну одраслу особу.
Успостављање позитивне комуникације и присне социо-емоционалне везе са дететом.
Трајање адаптације:
Најчешће две-три недеље уз могуће велике индивидуалне разлике.
Родитељи могу да помогну детету у процесу адаптације својим поступцима:
- у периоду који претходи адаптацији и
- у току саме адаптације.
- Осамостаљивати дете одвајањем од родитеља на дуже време (боравак детета у друштву познатих и мање познатих особа).
- Омогућити што самосталнији контакт детета са другим људима и децом - дружење...
- Прилагодити ритам живота детета животу у јаслама - упознати дневни распоред боравка детета и почети са његовим практиковањем код куће.
- Прилагодити исхрану детета вртићкој исхрани.
- Осамостаљивати дете: у самосталном храњењу, обављању нужде, облачењу и свлачењу, личној хигијени...(Треба знати да се у јаслицама не користе флашице и цуцле а да у вртићу деца не носе пелене).
- Упознати дете са простором вртића.
- Код куће деци говорити о вртићу, деци, играчкама, васпитачицама на позитиван начин, никада и никако не плашити дете вртићем
- У договору са васпитачем или медицинском сестром васпитачем планирати дужину боравка детета у вртићу. За јаслени узраст практикује се, у првом доласку, остајање детета од пола сата а за вртићки узраст и дуже.
- Увек сaчекати да васпитач/медицинска сестра васпитач прими једно по једно дете како би сваком детету посветила мало потребне пажње.
- Допустити да дете у вртић понесе своју омиљену играчку - у договору са васпитачима детета.
- Остављање детета за време одмора у вртићу оставити за нешто касније (не почињати одмах са спавањем у вртићу).
- Не показивати слабост остајањем у ходнику или испред собе и прикрити сваку узнемиреност.
- Бити свестан да друга деца реагују на сваког новог родитеља који се појављује чиме се подстиче ланчана реакција плача код деце.
- Не дужити са разговором и објашњењима (нарочито за јаслени узраст детета) али ни бити груб (угурати дете у собу без објашњења).
- По повратку из вртића проводити што више квалитетног врмена са дететом и причати о вртићу/јаслицама слушајући пажљиво дете и тражећи разлога да се боравак у вртићу детету учини прихватљивим и лепим. Подстицати дете да се окрене неком детету и игри.
- Не лагати дете, не обећавати детету оно што не можемо испунити.
- Када објашњавамо детету време када ћемо доћи по њега прилагодити објашњење детету. Време мерити активностима које ће бити присутне у вртићу за време боравка детета. (У договору са васпитачицом).
- Током саме адаптације не навикавајте дете на ношу, не одвикавајте га од цуцле. (За вртићки узраст: то сте морали да учнините на јасленом узрасту. За јаслени узраст: оставите то за дане када се навикне на јаслице).
- Не враћати се по дете: тиме му шаљете поруку: ако довољно јако и дуго плачеш ја ћу се и сутра одмах вратити. Тако додано отежавате детету већ тешку ситуацију.
- Прекидање адаптације услед наше болећивости. Уколико адаптацију прекидамо због тога што дете плаче шаљемо му поруку: ако будеш довољно плакао нећеш ићи у вртић/јасле.
- Ако родитељ и васпитач не сарађују у довољној мери у интересу детета.
- млађег узраста
- презаштићено у породици - ,,размажено'' - навикло да се сви прилагођавају њему
- нема иницијативе у контакту са вршњацима,нема искуства у социјалним контактима
- дете повучено и плашљиво
- у ситуацији када постоји други снажан фактор који битно утиче на дете и његов досадашњи начин живота: нови члан породице, губитак у породици, навикавање на ношу или одвикавање од цуцле;
