Блог посвећен професији васпитача, васпитно обаразовном раду, утицају медија на децу и интеграцији ИКТ у раду васпитача

Социјално емоционална зрелост детета за полазак у школу

Дијагноза нивоа развоја у погледу набројаних особина, преко којих се урврђује социјална зрелост деце за полазак у школу, врши се у погледу:
  1. умења детета да комуницира и активно учествује у заједничким активностима - учењу, игри и раду;
  2. укључености у дечији колектив
  3. социјалног статуса сваког детета у групи (који сваке године утврђује васпитач социометријским истраживањем)
  4. карактера међуличних односа
  5. присуства и степена развоја социјалних мотива у понашању детета;
  6. моралних вредности и вољних квалитета - самосталности, иницијативности, истрајности и организованости;
  7. односа између оцењивања других и оцењивања себе.
Преузето из књиге ''Модел Б припемног предшколског програма'', проф. др Емил Каменов, Драгон, 2006.

Социјлно-емоционана зрелост детета пред полазак у школу
  • дете је у великој мери, способно да контролише емоције, а не да емоције контролишу његово  понашање ( дете је развило одређене навике у емоционалном понашању и успоставило емоционалне кочнице - прикривање неких емоција или изражавање у умањеном интензитету него што су доживљене тако да буду прихватљиве околини (нарочито бес и љутња );
  • дете је развило  одређени степен толеранције на фрустрацију, што ће му омогућити да истраје у учењу и онда када му баш није занимљиво или угодно;
  • способно је за одалгање задовољства како би постигло циљ ( решити задатак до краја );
  • способно је за сарадњу са другима ( договор, компромис );
  • покушава решити конфликте на социјално прихватљив начин;
  • мотивисано је за учествовање у друштвеним играма ( игре лоптом, човече не љути се...);
  • поштује правила игре;
  • развијеног осећаја сигурности и самопоуздања;
  • прилагођено друшвеним нормама;
Коришћен текст: ''Припрема дјетета пред полазак у школу'', Удруга за унапређивање квалитета живљења у заједници Заједно, Сењ

Усвојеност примарног степена самосталности и навика:
  • у самозбрињавању: зна се само обући, обути везати пертле, самостално при јелу и у коришћењу тоалета;
  • у саобраћају: познаје појмове: семафор, пешачки прелаз, тротоар, познаје основна правила понашања у саобраћају;
  • у комуникацији: познаје и користи обичаје поздрављања, познаје правила понашања на улици, у продавници, када је потребно зна од како и од кога да затражи помоћ;
  • радне навике: има и обавља ситна кућна задужења, у вртићу учествује у спремању играчака и ситним задужењима;

Социајално емоционална зрелост  - према моделу А припремног предшколског програма 

Коришћен текст ''Опште основе предшколског програма'', део ''Модел А припремног предшколског програма''

социјална готовост
односи се на могућност стицања специфичних облика понашања потребних за успостављање и одржавање друшвених веза. Социјални развој детета овог узраста карактерише све мања зависност  од одаслих и све веће склоности да учествује у социјалним везама и интеракцијама са вршњацима.

емоционална готовост 
односи се на развијање самосталности, поверења и самопоуздања и постизање емоционалне стабилности. Дете постепено овладава способностима диференцијације осежања и учи да изражава и контролише своја емоционална стања.

У оквиру социјално емоционалног развоја треба стварати услове да деца:

  • развијају поверење и самопоштовање;
  • брину о себи и својој личној сигурности и безбедности;
  • траже, дају и примају подршку и помоћ друге деце и одраслих;
  • развијају самосталност и иницијативност;
  • граде вештине процењивања свог и делања других;
  • формирају културно-хигијенске и радне навике;
  • развијају истрајност у активностима и задацима;
  • изражавају своја осећања и потребе на конструктиван начин;
  • развијају саосећајност и вештине слушања;
  • стичу вештине за грађење конструктивних односа са другом децом и одраслима и развијање пријатељства;
  • препознају и поштују своје и потребе и осећања других;
  • развијају осећање припадности групи;
  • преузимају одговорност, учествују у доношењу и поштовању правила и осамостаљују се у њиховој примени у свакодневном животу;
  • усмеравају своју активност у складу са захтевом или правилом који постави одрасли (као индивидуални или као задатак групи);
  • организују, воде и учествују у мањим и већим групама;
  • праве и изражавају изборе, планове и одлуке;
  • конструктивно учествују у кооперативним и такмичарским играма и активностима;
  • опажају и прихватају сопствену и различитост других;
  • негују и брину о природној, физичкој и друштвеној средини.

Препоручени садржаји:

Самосазнавање:

  • изглед, грађа сопственог тела;
  • личне породичне, узрасне,
  • полне, здравствене, социјалне, културне, расне, језичке особености;
  • осећања;
  • различити начини изражавања: телом, покретом, гестом, мимиком, вербално...;
  • сопствена понашања, мисли, намере, мотиви; интересовања, жеље, потребе;
  • избори, планови и одговорности; залагање, успех, неуспех;
  • прихватање себе и других;
  • поштовање и самопоштовање;
  • опажање и изражавање сопствених ограничења/слабости и могућности/снага; континуитет идентитета кроз време и ситуације (лична, породична, групна прошлост, садашњост и будућност).

Опажање и разумевање других:

  • узрасне, полне, здравствене, социјалне, културне, расне, језичке особености других; истоветности, сличности и разлике;
  • осећања;
  • различити начини изражавања: телом, покретом, гестом, мимиком,
  • вербално...;
  • понашање, мисли, намере и мотиви других,;
  • интересовања, жеље, потребе других; избори, планови и одговорности других; залагање, успех, неуспех других; прихватање од других и других;
  • поштовање и самопоштовање других;
  • опажање, разумевање и прихватање ограничења/слабости и могућности/снага других; континуитет идентитета других кроз време и ситуације (лична, породична, групна прошлост, садашњост и будућност).

Схватање односа међу људима:

  • дечја права; норме и правила;
  • социјалне улоге:
  • породица - ужа и шира породица, познати и непознати вршњаци и одрасли;
  • односи међу људима сарадња, супарништво, пријатељство;
  • занимања људи;
  • облици удруживања;
  • друштвене, рекреативне, културне, уметничке, спортске и
  • истраживачке игре/активности деце и одраслих;

Прихватање себе као члана групе:

  • опажање и прихватање себе и других као чланова своје породице, вршњачког пара, мање и веће групе;
  • опажање и разумевање своје, вршњачких и улога одраслих у групи;
  • опажање и препознавање (не)конструктивних својих улога и понашања и улога и понашања
  • других у групној активности;
  • развијање и поштовање правила функционисања групе;
  • опажање обележја (не)конструктивног тимског рада у групи;
  • улоге организатора, водитеља, члана, посматрача групне активности;
  • ривалство и узајамност у групи; подела моћи/одговорности и променљивост групне
  • хијерархије;
  • обележја емоционалних реаговања појединаца и улога у групи;
  • праћење и вредновање групне активности;
  • промена улога и правца у функционисању и структури мале и велике групе;
  • упознавање и примена техника за анализу, предупређивање и решавање проблема/ конфликата у малој и великој групи;
  • опажање и разликовање личних и групних интереса;
  • управљање и контрола времена и простора у функционисању групе;
  • иницирање промене: предлози, дискусија, дебата и различити компромиси; вредновање рада (процеса) и резултата (продукта) групе.

Разумевање социјалних појава:

  • опажање, разумевање и укључивање у различите социјалне односе; социјално и емоционално прилагођавање различитим и новим социјалним ситуацијама;
  • социјални статус појединца и групе у заједници; опажање, упознавање и прихватање култура и плурализма култура у породици, групи и заједници ( традиције, обичаји, вредности, симболи, празници и сл.)

Уочавање и решавање проблема у социјалном контексту:

  • опажање потреба, осећања, мисли, понашања као могућих извора конфликата;
  • вештине комуникације (постављање питања, саопштавање, аргументисање,
  • закључивање, препоручивање);
  • вештине практиковања толеранције и правичности/праведности у односима са другима; упознавање и практиковање конструктивних поступака у предупређивању и решавању социо-емоционалних сукоба, конфликата.