Блог посвећен професији васпитача, васпитно обаразовном раду, утицају медија на децу и интеграцији ИКТ у раду васпитача
Приказивање постова са ознаком стручни текст. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком стручни текст. Прикажи све постове

Најбољи слајд са конфренције ,,Нове технологије у образовању'' 2014.године

На конференцији Нове технологије у образовању, 2014. која је одржана 25. и 26. фебруара у Београду, а коју је организовао British Council, један од предавача је био Mike Briscoe. Као стручњак на пољу разматрања како технологија може да подржи и унапреди учење, као и за организацију и структуре за побољшање и програм рада у области лидерства на свим нивоима, говорио је на тему “Девет кључних питања за школске лидере”. У оквиру свог излагања, осврнуо се на концепт управљања комплексним променама и додао шесту компоненту – евалуацију. Наиме, нус појава недостатка евалуације онога што, у процесу промене, чинимо доноси нежељену појаву – неизвесност.


Ако имате вештине, подстицаје, ресурсе и акциони план, али немате визију - водећу снагу иза онога што покушавате да урадите, нећете спровести промену. Следи вам конфузија, проузрокована изостанком водеће снаге на коју морате да се ослањате у току читавог процеса премене.

Ако имате визију, подстицаје, ресурсе и акциони план, али вам недостају неопходне вештине (комуникација, јавно иступање…) да извршите промене, следи вам осећај анксиозности. Ако у промени учествују људи који су неспремни да раде посао, онда је постојање велике визије потпуно небитно.

Ако имате визију, вештине, ресурсе и акциони план, али су изостали подстицаји - различите врсте стимуланса (награде, признања, прославе) које ће држати кључне актере промене непрестано укључене у процес, ви може имати промену, али она ће бити постепена. Биће потребне године да се оствари оно што је морало бити урађено у краћем временском периоду.

Ако имате визију, вештине, подстицаје и акциони план, али изоставите ресурсе (новац, време, опрему), ви ћете завршити са много фрустрације јер, иако имате план и знате како да га остварите, ви немате средстава да се посао уради.

Ако имате визију, способности, мотивацију и средства, али не и акциони план (дефинисане кораке који воде укључене људе до планираних исхода), ви ћете завршити са много лажних почетака. Напори ангажованих људи могу скренути у погрешном правцу, а то ће резултирати уочавањем да је прескочен важан корак и тиме заустављен напредак.

Фотографија и део текста преузети са блога: Управљање комплексним променама | уСавршени Нушић

Дете и рачунар у породици и дечјем вртићу

Књига ,,Дете и рачунар у породици и дечијем вртићу'' настала је 2008. године као одговор на питања која постављамо, забринути звог времена и начина коришћења телевизије и рачунара од стране деце. У њој се, на 205 страница, разоткривају различити утицаји медија на децу и размишља о путоказима за адекватним начинима приемене и интеграције ИКТ у васпитно образовном раду васпитача.
Текстови ове књиге су позив на размишљање и путоказ за нас одрасле, нарочито за васпитаче, учитеље и родитеље, како дигиталну технологију, која је већ увелико део дечје ствараности, примењивати и интегрисати на начин да допринесе квалитету васпитно образовног рада као и како да се уз помоћ ИКТ извши позитиван утицај на све области дечјег развоја и развија медијска култура детета.

Садржај књиге:
  • Колико је рачунар присутан у дечијем животу?
  • Медији и време које деца проводе уз медије
  • Како деца користе слободно време? 
  • Зашто деца бирају одређене медије? Стилови у коришћењу медија 
  • Нека питања везана за утицај медија - Магични троугао
  • Када је време за рачунар у детињству? Деца расту уз рачунар
  • Како деца уче да користе рачунар? Фазе у развоју вештина употребе информационе технологије
  • Како деца користе рачунар? Упознајмо компјутерске игре
  • Зашто су компјутерске игре толико интересантне? Компјутерске игре као путоказ
  • Каква је веза између медија и агресивности? Медији и агресивност
  • Утицај информационе технологије на различите области дечјег развоја
  • Утицај информационе технологије на физички развој детета
  • Како информациона технологија помаже деци са посебним потребама
  • Шта родитељи могу да учине? Савети за родитеље
  • Уместо закључка
Делови ове књиге могу се прочитати на блогу ,,Дете и рачунар'' а уколико желите свој примерак књиге можете ме контактирати. 

Ставови васпитача о информационо комуникационим технологијама

Децембра 2009. године, уз подршку Удружења вапитача Београда и Савеза васпитача Србије на скупу ,,Васпитачи васпитачима'' васпитачи Србије попунили су упитник чији је основни циљ био упознавање појединих ставова васпитача о информационим и комуникационим технологијама у предшколству.
Ово је презентација која сублимира део резултата добијених овим истраживањем.


Преузми документ:
Истраживање ставова васпитача о информационој технологији у предшсколству.pdf
или прегледај  документ са овог линка

7 предавања о аутизму


http://www.ted.com/talks/wendy_chung_autism_what_we_know_and_what_we_don_t_know_yet Једна  од седам одличних предавања о аутизму. За све нас који се сусрећемо са децом са аутизмом и који о аутизму желимо да сазнамо више ово је одлична презентација: ,,Autisam - what we know (and what we dont know jet)'' Она је једна од седам предавања о аутизму које су објављене на једном посту блога ..Educational tehnology and mobile learning'' .

Дигитални урођеници и дигиталне придошлице

Изводи из текста
Marc Prensky: Дигитални урођеници, дигиталне придошлице
2005./годиште V/ ISSN 1333-5987


Чини ми се невероватно да усред актуалног хаоса и расправа о назадовању образовања у Сједињеним Државама заборављамо који је основни узрок за такво стање. Наши су се студенти радикално променили. Данашњи ученици нису попут људи којима је наш образовни систем био намијењен.
Данашњи ученици нису само знатно друкчији од старих ученика, нису само променили сленг, одећу, телесне украсе или стил, као што се то догађало у претходним генерацијама. Догодио се заиста велик прекид. Могли бисмо то назвати чудом – догађајем који је тако темељно променио ствари да повратка више нема. То такозвано чудо јесте појава и брзо ширење дигиталне технологије у последњим деценијама 20-ог века.

Данашњи ученици – од вртића до уневерзитета – прва су генерација која је одрасла уз нову технологију. Читав су живот њоме окружени и користе рачунаре, видеоигрице, дигиталну аудио технику, видеокамере, мобилне телефоне и све друге играчке и алате дигиталног доба. Просечни ученик данас провео је мање од 5.000 сати читајући, али више од 10.000 сати играјући видео-игрице, (а да не помињемо 20.000 сати гледајући телевизију). Рачунарске игре, е-пошта , Интернет, мобилни телефони и непосредна размена порука интегрални су диелови њихових живота.

Развој графомоторике

''Циљ предшколског васпитања није развој специјалних знања и способности писања већ развој осетљивости за касније брже и боље савладавање писаног језика'' И. Ивић

Пустите децу да се сама облаче!

Учење писања почиње не када дете узме оловку и папир, већ много раније, у процесу вежбања ситне моторике шаке и еластичности покрета руке, која је важна за вешитну писања.
Поред активности које су директно усмерене на коришћење оловке постоје и многе друге, којима се утиче на развој графомоторике.

Осим класичних графомоторичких вежби корисно је подстицати и организовати и вежбе пресликавања, бојења, рада са лењиром, маказама, игре пресавијањем папира, активности са ситним комадима папира (цепкање, гужвање, лепљење...), низање перли, хватање и пребацивање из руке у руку ситних предмета, везивање чворова, игре са тестом, шивење и везење (пластичним иглама намњеним деци), закопчавање и откопчавање дугмади, свлачење и облачење, везивање пертли, самостално храњење и коришћење прибора за јело, завртање шрафова, игру боцкалицама....
Јасно је да развој графомоторике почиње далеко раније од године пре поласка у школу. Значај раног стимулисања је огроман!

Значај графомоторичких вежби

Графомоторичке вежбе су од изузетне важности и то, не само због функционалних разлога , већ утицаја на морфолошке промене у мозгу. Систематско вежбање моторике руке стимулише морфолошко и функционално формирање оних области у хемисфери великог мозга које су важне за развој говора, наводи су Анропове, у вези са бројним налазима у истраживањима Кољецове у овој области. Ово отркиће је за нашу школску праксу од невероватне важности, будући да, не само, директно упозорава на значај графомоторичких вежбања ради успешнијег освајања писмености, већ више ради убрзавања развоја говора као сигналног система преко којег се развој и учење убрзавају. Мождани анализатори и сфере одговорне за говор у коретксу, дакле могу бити убрзане графомоторичких вежбама, али, разуме се, уколкоко су оне усклађене са другим караткеристикма развоја и особинама личности детета у развоју. Графомоторичким вежбама морају се, ради тога, дати сва обележја занимљивих и изазовних активности, како би изазвале дуготрајније интересовање, јасну посвећеност активностима ове врсте и у суштини биле везане за позитивна осећања.

(Коришћен текст: Психофизичка зрелост за школу, М.Б. Атропова и М.М. Кољцова, Завод за уџбенике и настана срества, Београд, 1986.)

Конрвергетно и дивергетно мишљење

Мишљење може бити конвергетно и дивергетно.

Ковергетно мишљење је логичко, оно представље тражење једног тачног решења.
Дивергетно мишљење је кретивно, оно представља изналажење више решења.

7 врста интелигенције

Постоје три аспекта интелигенције: креативан, аналитички и практични (функционалан).
Аутори који су истраживали интелигенцију дошли су до сазнања о постојању 7 врста интелигенција.
  1. логичко математичка
  2. линвистичка
  3. музичка
  4. кинестатичка
  5. просторно визуелна
  6. интраперсонална и
  7. инерперсонална

Парадигма образовања





Одчан филм о парадигми образовања. На једноставан и сликовити начин критикује се стари начин образовања и указује на неопходност промене парадигме образовања.

Адаптација деце на вртић и јаслице


Са чиме се дете суочава у процесу адаптације на дечји вртић/јасле?




  • мора да се навикне на одвојеност од породице
  • осећа се небезбедно и уплашено јер је у ситуацији напуштања сигурне физичке и социјалне средине и уласка у нову физичку и социјалну средину у којој не зна шта га очекује,у којој је све за њега ново и непознато
  • мењање статуса - у породици је све подређено њему а у вртићу/јаслама мора да се уклопи у друштво, као јединка у мноштву сличних
  • преблемима социјализацијe - мора да научи да сарађује и живи са другом децом, решава конфликте и сналази се
  • преплављује га страх од напуштања и одвајања
Какве реакције детета треба очекивати у процесу адаптације:
  • узнемиреност,
  • плач, 
  • разни протести,
  • одбиjање хране,
  • одбијање спавања или поремећен сан,
  • пробавне сметње, 
  • агресивно понашање премa себи или према другима, 
  • повлачење у себе, 
  • регресија (сисање прста, мокрење у кревет...),
  • претерано везивање за присутну одраслу особу.
Примарни задатак процеса адаптације за васпитача:
Успостављање позитивне комуникације и присне социо-емоционалне везе са дететом.

Трајање адаптације:
Најчешће две-три недеље уз могуће велике индивидуалне разлике.

Родитељи могу да помогну детету у процесу адаптације својим поступцима:
  • у периоду који претходи адаптацији и 
  • у току саме адаптације.
Помоћ родитеља детету у периоду који претходи поласку детета у јасле или вртић:
  • Осамостаљивати дете одвајањем од родитеља на дуже време (боравак детета у друштву познатих  и мање познатих особа).
  • Омогућити што самосталнији контакт детета са другим људима и децом - дружење...
  • Прилагодити ритам живота детета животу у јаслама - упознати дневни распоред боравка детета и почети са његовим практиковањем код куће.
  • Прилагодити исхрану детета вртићкој исхрани.
  • Осамостаљивати дете: у самосталном храњењу, обављању нужде, облачењу и свлачењу, личној хигијени...(Треба знати да се у јаслицама не користе флашице и цуцле  а да у вртићу деца не носе пелене).
  • Упознати дете са простором вртића.
  • Код куће деци говорити о вртићу, деци, играчкама, васпитачицама на позитиван начин, никада и никако не плашити дете вртићем
Помоћ родитеља детету током самог процеса адаптације:
  • У договору са васпитачем или медицинском сестром васпитачем планирати дужину боравка детета у вртићу. За јаслени узраст практикује се, у првом доласку, остајање детета од пола сата а за вртићки узраст и дуже.
  • Увек сaчекати да васпитач/медицинска сестра васпитач прими једно по једно дете како би сваком детету посветила мало потребне пажње.
  • Допустити да дете у вртић понесе своју омиљену играчку - у договору са васпитачима детета.
  • Остављање детета за време одмора у вртићу оставити за нешто касније (не почињати одмах са спавањем у вртићу).
  • Не показивати слабост остајањем у ходнику или испред собе и прикрити сваку узнемиреност.
  • Бити свестан да друга деца реагују на сваког новог родитеља који се појављује чиме се подстиче ланчана реакција плача код деце.
  • Не дужити са разговором и објашњењима (нарочито за јаслени узраст детета) али ни бити груб (угурати дете у собу без објашњења).
  • По повратку из вртића проводити што више квалитетног врмена са дететом и причати о вртићу/јаслицама слушајући пажљиво дете и тражећи разлога да се боравак у вртићу детету учини прихватљивим и лепим. Подстицати дете да се окрене неком детету и игри.
  • Не лагати дете, не обећавати детету оно што не можемо испунити. 
  • Када објашњавамо детету време када ћемо доћи по њега прилагодити објашњење детету. Време мерити активностима које ће бити присутне у вртићу за време боравка детета. (У договору са васпитачицом).
Шта може да отежа адаптацију:
  • Током саме адаптације не навикавајте дете на ношу, не одвикавајте га од цуцле. (За вртићки узраст: то сте морали да учнините на јасленом узрасту. За јаслени узраст: оставите то за дане када се навикне на јаслице).
  • Не враћати се по дете: тиме му шаљете поруку: ако довољно јако и дуго плачеш ја ћу се и сутра одмах вратити. Тако додано отежавате детету већ тешку ситуацију.
  • Прекидање адаптације услед наше болећивости.  Уколико адаптацију прекидамо због тога што дете плаче шаљемо му поруку: ако будеш довољно плакао нећеш ићи у вртић/јасле. 
  • Ако родитељ и васпитач не сарађују у довољној мери у интересу детета.
Проблеми се могу повећати ако је дете:
  • млађег узраста
  • презаштићено у породици - ,,размажено'' - навикло да се сви прилагођавају њему
  • нема иницијативе у контакту са вршњацима,нема искуства у социјалним контактима
  • дете повучено и плашљиво
  • у ситуацији када постоји други снажан фактор који битно утиче на дете и његов досадашњи начин живота: нови члан породице, губитак у породици, навикавање на ношу или одвикавање од цуцле;

Преузимање документа

Припрема за школу из угла дечјег психолога

Захваљујући сарадњи са психологом Весни Јањевић-Поповић можемо се боље упознати са њеним ауторским текстом који се може прочитати и на сајту ОШ ,,20. октобар''.

НЕКА ПИТАЊА ПРИПРЕМЕ ЗА ШКОЛУ

Припрема детета и припрема родитеља

      Ако драстично осликамо савременог будућег првака: видећемо дете које може да прати садржаје ако су распоређени по принципима музичког спота или рекламе.
      Највећи проблеми су у смањеној пажњи, концентрацији, не развијеној култури слушања других. Слаба је контрола сопственог понашања и одлагања својих потреба, најчешће, слабе способности вербалног разрешавања конфликата. Провођење слободног времена више усамљенички, испред телевизора и компјутера, мало у комуникацији са другом децом и одраслима. Знања о свету и окружењу су случајна, спонтана и неповезана.

Пре поласка у школу важно је да...

Из скрипти ,,У сусрет школи'', Припремни предшколски програм, јун 2006, аутори: радна група ПУ ,,11. април'', Нови Београд

С обзиром да је дете вредност само по себи, да има потребу да разуме себе и свет који га икружује, да ће то најбоље остварити у социјалној итеракцији са вршњацима и одраслима
важно је да:

Развој пажње

Пажња детета се повећава са узрастом. Као и ми одрасли, и дете је у стању да се дуже бави оним активностима за које је посебно заинтересовано. А шта се дешава са активностима које често долазе као наметнути задатак одраслих?

Нека деца имају више, а друга мање успеха да задрже пажњу на овако постављеном задaтку.
У вртићу је пажња пожељна али је за учење школског типа она неопходна.
Па, како ми то можемо припремити дете за оно што га, по питању захтева за пажњом, очекује у школи?

Социјално емоционална зрелост детета за полазак у школу

Дијагноза нивоа развоја у погледу набројаних особина, преко којих се урврђује социјална зрелост деце за полазак у школу, врши се у погледу:
  1. умења детета да комуницира и активно учествује у заједничким активностима - учењу, игри и раду;
  2. укључености у дечији колектив
  3. социјалног статуса сваког детета у групи (који сваке године утврђује васпитач социометријским истраживањем)
  4. карактера међуличних односа
  5. присуства и степена развоја социјалних мотива у понашању детета;
  6. моралних вредности и вољних квалитета - самосталности, иницијативности, истрајности и организованости;
  7. односа између оцењивања других и оцењивања себе.

Зрелост детета за полазак у школу

Wordle: Untitled
Циљ припремног предшколског програма

Припрема детета за полазак у школу је процес који се одвија током читаваог предшколског периода у овиру подстицања општег развоја детета. Припрема за школу није издвојен сегмент деловања на дете већ подразумева свеобухватнији приступ од подучавања и непоредне припреме за читање и писање. Ова припрема трба да омогући разноврсне прилике за сусрет детета са добро пробраним узорком подстицаја из физичког и социјалног окружења, за слободно изражавање својих нарастајућих моћи и активно упознавање света око себе, других људи и самога себе.
Непосредни циљ припремања деце за школу је да се допринесе њиховој зрелости или готовости за живот и рад какав их очекује у основној школи...