Приказивање постова са ознаком ВаСпИтАчИ и вор. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ВаСпИтАчИ и вор. Прикажи све постове
Јаре које је знало да броји до десет
Јаре рече:
-Један!
Теле радознало упита:
-Шта то радиш?
-Бројим себе! хоћеш ли да и тебе бројим- рече јаре.
-О не! - повиче теле - То сигуно боли.
Јаре ипак изброји:
-Ја сам један, ти си два: 1, 2.
Теле замуче:
-Ма-у-мааааааа!
Крава дотрчи и упита:
-Шта је јаре учинило?
-Само сам бројао овако: Ја сам један, теле је два, а ти си три: 1, 2, 3 - рече.
Крава се јако наљути и поче са телетом да јури јаре.
Дођу тако до вола, а он замумла:
-Шта је јаре учинило?
-Ма ја само бројим овако: Ја сам један, теле је два, крава је три, а ти си четири: 1, 2, 3, 4.
Во се разљути, па поче и он јурити јаре.
Дођу до коња, а коњ упита:
Шта је јаре учинило?
Јаре викну:
Ја само бројим, овако: Ја сам један, теле је два, крава је три, во је четири, а ти си пет. 1, 2, 3, 4, 5.
Тада и коњ поче јурити јаре.
Дођу до свиње. Свиња загрокће:
-Шта је јаре учинило?
Јаре викну:
- Само бројим, овако: ја сам један, теле је два, крава је три, во је четири, коњ је пет, а ти си шест. 1, 2, 3, 4, 5, 6.
Свиња се разбесни, па и она почене трчати за јаретом.
Тако дођу до реке. На обали стоји брод а на броду петао, пас мачка и овца.
Јаре утрча на брод, а сви остали нагрну за њим тако да се уже откинуло и брод отпловио насред реке. Сви се уплашише, а петао кукурикну:
-Упомоћ, тонемо! Брод може да издржи само десет путника. Зар овде нема никог ко зна да броји?
(Овде прекинути причу и тражити од деце да размисле и одговоре да ли ће брод потонути или не. Оставити одговор и наставак приче за други дан. Сутрадан поново прочитати причу и затражити исти одговор од деце. Наставити причу).
-Ја знам!- рече јаре.
Све животиње повикаше:
-Молимо те, јаре, брзо нас преброј!
Јаре поче бројати:
-Ја сам један, теле је два, крава је три, во је четири, коњ је пет, свиња је шест, петао је седа, пас је осам, мачка је девет, а овца десет;
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,8,9,10.
-Онда брод неће потонути!- рече петао.
Све се животиње обрадоваше и повикаше:
-Живело јаре! Три пута ,,Ура'' за јаре!
Алф Пројесен
Ево и дела приче испричане од стране деце:
-Један!
Теле радознало упита:
-Шта то радиш?
-Бројим себе! хоћеш ли да и тебе бројим- рече јаре.
-О не! - повиче теле - То сигуно боли.
Јаре ипак изброји:
-Ја сам један, ти си два: 1, 2.
Теле замуче:
-Ма-у-мааааааа!
Крава дотрчи и упита:
-Шта је јаре учинило?
-Само сам бројао овако: Ја сам један, теле је два, а ти си три: 1, 2, 3 - рече.
Крава се јако наљути и поче са телетом да јури јаре.
Дођу тако до вола, а он замумла:
-Шта је јаре учинило?
-Ма ја само бројим овако: Ја сам један, теле је два, крава је три, а ти си четири: 1, 2, 3, 4.
Во се разљути, па поче и он јурити јаре.
Дођу до коња, а коњ упита:
Шта је јаре учинило?
Јаре викну:
Ја само бројим, овако: Ја сам један, теле је два, крава је три, во је четири, а ти си пет. 1, 2, 3, 4, 5.
Тада и коњ поче јурити јаре.
Дођу до свиње. Свиња загрокће:
-Шта је јаре учинило?
Јаре викну:
- Само бројим, овако: ја сам један, теле је два, крава је три, во је четири, коњ је пет, а ти си шест. 1, 2, 3, 4, 5, 6.
Свиња се разбесни, па и она почене трчати за јаретом.
Тако дођу до реке. На обали стоји брод а на броду петао, пас мачка и овца.
Јаре утрча на брод, а сви остали нагрну за њим тако да се уже откинуло и брод отпловио насред реке. Сви се уплашише, а петао кукурикну:
-Упомоћ, тонемо! Брод може да издржи само десет путника. Зар овде нема никог ко зна да броји?
(Овде прекинути причу и тражити од деце да размисле и одговоре да ли ће брод потонути или не. Оставити одговор и наставак приче за други дан. Сутрадан поново прочитати причу и затражити исти одговор од деце. Наставити причу).
-Ја знам!- рече јаре.
Све животиње повикаше:
-Молимо те, јаре, брзо нас преброј!
Јаре поче бројати:
-Ја сам један, теле је два, крава је три, во је четири, коњ је пет, свиња је шест, петао је седа, пас је осам, мачка је девет, а овца десет;
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,8,9,10.
-Онда брод неће потонути!- рече петао.
Све се животиње обрадоваше и повикаше:
-Живело јаре! Три пута ,,Ура'' за јаре!
Алф Пројесен
Ево и дела приче испричане од стране деце:
Нова година у вртићу - потрага за игачкама
Ово је игра проналажења поклона за целу групу у вртићу. Одушевила је децу, а видећете и зашто.
Опис игре:
Обичај је да, на дан када се у вртићу организује фотографисање са Деда Мразом, деца сваке групе добијају поклоне. (Неке од њих обезбеђује предшколска установа а неке се набаве у сарадњи са родитељима). Ове године наш Деда Мраз имао је код себе неко писамце за нас. Није то било право писмо. Био је то QR код и извукао га је из своје рукавице. Он је отварао снимак направљен у Voki алату. Вилењак, Деда Мразов помоћник, говорио је деци да је потребно да пронађу место у којем смо записали наша правила у вртићу. Видео је нажалост трајно обрисан јер сам га направила у верзији која није бесплатна. (Алат то дозвољава али вам након неколико дана обрише оно што сте направили без упозорења). Дакле, морали су да схвате где се налазе наша правила у вртићу и да ту пронађу скривени код. Вратили смо се сви заједно у нашу собу да ту потражимо следећи код. Затим је уследело слушање друге поруке. Дуги вилењак испричао нам је необичну причу о змајевим вратима у вртићу кроз које, свакога дана, пролазе кочије на четири точка, а једне од њих стално шкрипе. Те кочије доносе, свакога дана нешто у све собе вртића. Деца су доста брзо открила ову тајну поруку. Реч је о вратима вртићке кухиње. Прича је имала још једна део: до змајевих врата смо морали да дођемо тихо, на прстима, како не бисмо пробудили злог вилењак, неко је додао како нас не би чуо зли вилењак и претворио у жабе. На вратима кухиње пронашли смо нови код. Нови вилењак нам је испричао причу да је Деда Мраз некада доносио поклоне кроз димљаке кућа и стављао их у чарапе закачене поред камина. Затим нас је саветовао да у вртићу пронађемо стари камин и да тамо потражимо нову поруку. То нас је све заједно довело у централни хол вртића где се налазио камин направљен од картона. На њему, мала дечја чарапица а у њој порука: Свуда пођи ,својој кући дођи и мали кључ То нас је навело на ново размишљање и закључак да је потребно да се вратимо у нашу собу. Кључ су брзо препознала и врата ормара у нашој соби су ускоро била отворена. А тамо, порука: Поклони су у вашој соби. Пронађите их!
Опис игре:
Обичај је да, на дан када се у вртићу организује фотографисање са Деда Мразом, деца сваке групе добијају поклоне. (Неке од њих обезбеђује предшколска установа а неке се набаве у сарадњи са родитељима). Ове године наш Деда Мраз имао је код себе неко писамце за нас. Није то било право писмо. Био је то QR код и извукао га је из своје рукавице. Он је отварао снимак направљен у Voki алату. Вилењак, Деда Мразов помоћник, говорио је деци да је потребно да пронађу место у којем смо записали наша правила у вртићу. Видео је нажалост трајно обрисан јер сам га направила у верзији која није бесплатна. (Алат то дозвољава али вам након неколико дана обрише оно што сте направили без упозорења). Дакле, морали су да схвате где се налазе наша правила у вртићу и да ту пронађу скривени код. Вратили смо се сви заједно у нашу собу да ту потражимо следећи код. Затим је уследело слушање друге поруке. Дуги вилењак испричао нам је необичну причу о змајевим вратима у вртићу кроз које, свакога дана, пролазе кочије на четири точка, а једне од њих стално шкрипе. Те кочије доносе, свакога дана нешто у све собе вртића. Деца су доста брзо открила ову тајну поруку. Реч је о вратима вртићке кухиње. Прича је имала још једна део: до змајевих врата смо морали да дођемо тихо, на прстима, како не бисмо пробудили злог вилењак, неко је додао како нас не би чуо зли вилењак и претворио у жабе. На вратима кухиње пронашли смо нови код. Нови вилењак нам је испричао причу да је Деда Мраз некада доносио поклоне кроз димљаке кућа и стављао их у чарапе закачене поред камина. Затим нас је саветовао да у вртићу пронађемо стари камин и да тамо потражимо нову поруку. То нас је све заједно довело у централни хол вртића где се налазио камин направљен од картона. На њему, мала дечја чарапица а у њој порука: Свуда пођи ,својој кући дођи и мали кључ То нас је навело на ново размишљање и закључак да је потребно да се вратимо у нашу собу. Кључ су брзо препознала и врата ормара у нашој соби су ускоро била отворена. А тамо, порука: Поклони су у вашој соби. Пронађите их!
Деца су ову игру назвала Пустоловина. Након неког времена поново су тражила да кренемо у пустоловину. Направили смо нову.
Новогодишња честитка
и они стари и они нови;
са вам се испуне све тајне жеље,
да децу свуда прати весеље;
да вам је здравље као од челика;
да сва деца порасту велика!
Сергеј Михалков
.png)
Преузимање за пано
(у боји и црно белој верзији)
Седам дана
иде сасвим спреда.
Други иде уторак,
а тећа је среда.
Онда даље редом:
четвртак за средом,
петак хоће пето место,
а субота шесто,
седма иде недеља,
насмејана, весела.
Гвидо Тартаља
Рецитација ,,Седам дана''
,,ThingLink'' и прича о ,,Победнику''
Алат омогућава бесплатно регистровање као наставника, васпитача и креирање интерактивних слика у оквиру једне групе (дозвољава се регистровање других чланова групе који могу да раде на истом пројекту).
Ауторка ове занимљиве инфографике о споменику ,,Победник'' је Ивана Цмиљановић Косовац, учитељица из ОШ "Иво Андрић" у Београду. Она је ауторка још неколико занимљивих инфографика.
Огледалце
Једнога дана наиђе онуда зец. Спази огледалце, погледа у њега и угледа своје уши, своје бркове, своје очи...
- Ох, па то је моја слика! Само не могу се сетити кад сам је изгубио...
Уто с оближњег дрвета скочи веверица. Скок, скок, скок - и ето је крај зеца.
- Шта си нашао?
- Нашао сам своју слику. Само никако да се сетим кад сам је изгубио.
- Дај да видим!
Веверица погледа у огледалце и угледа свој лик:
- Како можеш тако нешто рећи? Па зар не видиш да је то моја слика? Ево, погледај боље!
Зец погледа поново и опет види свој лик.
- Којешта! Ти ниси при себи. Зар не видиш моје велике лепе уши на тој слици?
И док су се зец и веверица тако препирали, слети с дрвета сојка крешталица.
- Што се препирете?
- Нашао сам своју слику - рече зец - а веверица тврди да је њена. Њој сигурно вид није у реду.
- Мој вид је у најбољем реду - рече веверица - али у зечјој глави нешто се мути кад може тврдити нешто што није. То је моја слика, ево погледај и ти, сојко!
Погледа сојка и виде своју слику.
- Ех, ех, баш сте ми вас двоје чудне памети! Како се можете свађати кад је ово моја слика! Шта вам је? Зар не видите мој кљун на њој, а ниједно од вас двоје нема кљун.
Чуо то и медвед који је онуда пролазио и приближи се да види каква је то свађа.
- Што се догодило? Зашто толика вика? - упита медвед.
- Ја сам нашао своју слику - рече зец - а дошла је веверица и твди да је њена, а онда је дошла сојка која каже да је то њена слика.
- Није истина - рече веверица. Погледај, па ћеш видети да је моја!
- Баш којешта! - наљути се сојка. - Како они могу тврдити да је то њихова слика кад је моја и ничија друга! Лепо се види мој кљун. А зар иједно од њих двоје има кљун?
Узме медвед огледалце, погледа и насмија се тако крупно и снажно да је сва шума јечала.
- Будале! Баш будале! Ха - ха - ха! Па ви се свађате око моје слике! Слушајте, нека се неко од вас само усуди још рећи да је то његова слика. То је моја слика - одреза медвед.
Наравно, нитко се од њих троје није усудио да противречи медведу. Медвед узе огледалце, одгега у шуму и упути се право својој кући.
У кући су били његова медведица и њихова два мала медведића.
- Гледајте! - повиче медвед одмах с прага.
- Нашао зец моју слику у трави на пропланку, па настала свађа између њега, веверице и сојке крешталице. Свако од њих трвди да је слика његова, све док нисам наишао ја, погледао и видио одмах да је то моја слика. Ево, погледајте!
Погледа медведица и рече: - Па наравно, то је медвјеђа глава. Како су могли само тако глупо тврдити?
Погледају и медвједићи, редом и сваки изјави:
- Па то си ти, тата, док си још био мален као и ми, али нипошто то није зец, ни веверица, а ни сојка крешталица.
- Тако је, синчићи моји! Ви сте још малени па и видите умањено, али види се да сте моја памет и крв!
И медвед обеси огледалце о зид.
Преузимање за штампу:
Прича ,,Олгедалце''
- Ох, па то је моја слика! Само не могу се сетити кад сам је изгубио...
Уто с оближњег дрвета скочи веверица. Скок, скок, скок - и ето је крај зеца.
- Шта си нашао?
- Нашао сам своју слику. Само никако да се сетим кад сам је изгубио.
- Дај да видим!
Веверица погледа у огледалце и угледа свој лик:
- Како можеш тако нешто рећи? Па зар не видиш да је то моја слика? Ево, погледај боље!
Зец погледа поново и опет види свој лик.
- Којешта! Ти ниси при себи. Зар не видиш моје велике лепе уши на тој слици?
И док су се зец и веверица тако препирали, слети с дрвета сојка крешталица.
- Што се препирете?
- Нашао сам своју слику - рече зец - а веверица тврди да је њена. Њој сигурно вид није у реду.
- Мој вид је у најбољем реду - рече веверица - али у зечјој глави нешто се мути кад може тврдити нешто што није. То је моја слика, ево погледај и ти, сојко!
Погледа сојка и виде своју слику.
- Ех, ех, баш сте ми вас двоје чудне памети! Како се можете свађати кад је ово моја слика! Шта вам је? Зар не видите мој кљун на њој, а ниједно од вас двоје нема кљун.
Чуо то и медвед који је онуда пролазио и приближи се да види каква је то свађа.
- Што се догодило? Зашто толика вика? - упита медвед.
- Ја сам нашао своју слику - рече зец - а дошла је веверица и твди да је њена, а онда је дошла сојка која каже да је то њена слика.
- Није истина - рече веверица. Погледај, па ћеш видети да је моја!
- Баш којешта! - наљути се сојка. - Како они могу тврдити да је то њихова слика кад је моја и ничија друга! Лепо се види мој кљун. А зар иједно од њих двоје има кљун?
Узме медвед огледалце, погледа и насмија се тако крупно и снажно да је сва шума јечала.
- Будале! Баш будале! Ха - ха - ха! Па ви се свађате око моје слике! Слушајте, нека се неко од вас само усуди још рећи да је то његова слика. То је моја слика - одреза медвед.
Наравно, нитко се од њих троје није усудио да противречи медведу. Медвед узе огледалце, одгега у шуму и упути се право својој кући.
У кући су били његова медведица и њихова два мала медведића.
- Гледајте! - повиче медвед одмах с прага.
- Нашао зец моју слику у трави на пропланку, па настала свађа између њега, веверице и сојке крешталице. Свако од њих трвди да је слика његова, све док нисам наишао ја, погледао и видио одмах да је то моја слика. Ево, погледајте!
Погледа медведица и рече: - Па наравно, то је медвјеђа глава. Како су могли само тако глупо тврдити?
Погледају и медвједићи, редом и сваки изјави:
- Па то си ти, тата, док си још био мален као и ми, али нипошто то није зец, ни веверица, а ни сојка крешталица.
- Тако је, синчићи моји! Ви сте још малени па и видите умањено, али види се да сте моја памет и крв!
И медвед обеси огледалце о зид.
Прича ,,Олгедалце''
Речи слагалице
Са блога ,,Испеци па реци деци'' може се прочитати овај чланак са занимљивом идејом и корисним материјалима:
,,Одаберите слику, направите довољно копија. Исецају се слике вертикално по линијама. Најбоље је да деца сама исецају, неправилности неће сметати, јер ће се слике уклопити. Приликом исецања редослед трака ће се пореметити. Сложити слагалицу на столу или је залепити у свесци. Слагалице се могу радити и код куће, са млађом децом. Овакве слагалице доприносе развијању моторичких способности, перцепције и олакшавају почетно читање.
Са поменутог блога можете преузети слагалице: Ексер, Ауто, Кључ, Јабука, Ласта, Лептир, Лист, Миш, Око, Оловка, Слон, Шешир, Писмо.
Није тешко направите сличне примере. Овај пост постепено ће бити допуњаван новим примерима: Риба, Кит, Врата, Замак...
Код нас у вртићу то је изгледало овако: прво смо се поделили у групе. Затим је свако добио по једну слагалицу да је исече. Након што су сви са једног стола (из једне групе) исекли своју слагалицу промешали смо све слагалице (3-4) и заменили их са слагалицама које су исекла деца из друге групе. Процес смо понављали неколико пута. Тако је свака група слагала више слагалица.
Затим смо смо се сместили у круг на тепиху. Све слагалице су биле у средини окренуте лицем на горе. Први заадатак: пронађи и спој делове слагалице које си исекао. Други задатак: пронађи и спој делове одређене слагалице. Задатак се одиграва без разговора.
Код нас у вртићу то је изгледало овако: прво смо се поделили у групе. Затим је свако добио по једну слагалицу да је исече. Након што су сви са једног стола (из једне групе) исекли своју слагалицу промешали смо све слагалице (3-4) и заменили их са слагалицама које су исекла деца из друге групе. Процес смо понављали неколико пута. Тако је свака група слагала више слагалица.
Затим смо смо се сместили у круг на тепиху. Све слагалице су биле у средини окренуте лицем на горе. Први заадатак: пронађи и спој делове слагалице које си исекао. Други задатак: пронађи и спој делове одређене слагалице. Задатак се одиграва без разговора.
Рецитација ,,Киша'' и прављење кишобрана
Потребно:
чачкалице, запушач (може и кестен) и вуна.
Одлично за развој фине моторике шаке.
Киша
Кад се облак
небом стушти
киша пљушти,
само пљушти.
Изнад села,
изнад града,
киша пада,
само пада.
Преко бреза,
преко липа,
киша сипа,
само сипа.
Била трава,
била трска.
киша прска,
само прска.
И на роде
и на чапље,
киша капље,
само капље.
И на снаје,
и на прије,
киша лије,
само лије.
Биле трешње
ил' ораси,
киша кваси,
само кваси.
небом стушти
киша пљушти,
само пљушти.
Изнад села,
изнад града,
киша пада,
само пада.
Преко бреза,
преко липа,
киша сипа,
само сипа.
Била трава,
била трска.
киша прска,
само прска.
И на роде
и на чапље,
киша капље,
само капље.
И на снаје,
и на прије,
киша лије,
само лије.
Биле трешње
ил' ораси,
киша кваси,
само кваси.
Драгомир Ђорђевић
Преузми за штампање:
Песма ..Киша''
Песма ..Киша''
Златокоса
Једнога јутра, мама медведица је за доручак скувала фину кашу. Каша је била веома врућа и породица медведа је одлучила да пође у шетњу док се каша не охлади.
У кућици поред шуме са својим родитељима живела је девојчица, по имену Златокоса. Имала је плаве очи, мали нос и дугу злаћану косу по којој је и добила име. Волела је да шетa шумом и по читав дан да се игра на шумској ливади. Њена мајка ју је често упозоравала да се не удаљава превише од куће.
Једног јутра, Златокоса је изашла из куће и кренула према шуми. Хтела је да убере мало шумског цвећа и одмах да се врати. Али, лепог, шумског цвећа је било свуда и она је све дубље улазила у шуму.
Постало је тихо, ослабило је светло сунца, а дрвеће је бивало све више и све гушће.
Одједном, Златокоса се нашла пред некаквом колибом. Провирила је кроз прозор и угледала тањире са храном на постављеном столу. Била је огладнела, јер је дуго шетала шумом и сакупљала цвеће. Не размишљајући много, отворила је врата и ушла у колибицу.
Каша из тањира је замирисала , па она приђе највећем тањиру да је окуси. Беше још врућа. Приђе средњем тањиру, али је јело у њему било већ хладно. Зато и њега остави и узе залогај из малог тањира. Та каша је била баш како треба, па девојчица поједе све.
Златокоса је покушала да се попне на једну велику столицу, али је она била тврда. Била је то столица тате медведа. Затим је села на нешто мању столицу. Била је то столица маме медведице и она јој беше превише мека. Тек је трећа столичица била као направљена за њу. Била је то столица најмањег медведа. Златокоси се толико свидела столичица да је почела да се љуља. Током љуљања столичица се поломила!
Очи су јој се склапале од умора, па се она попе уз степенице и наиђе на три кревета. Прво је скочила на велики кревет тате медведа, али он јој беше превише тврд. Потом леже на кревет маме медведице, али јој се он учини мекан. Коначно се испружи на креветићу малог медведа, јер јој је ту било баш како треба и заспа.
Док је она тако спавала, у колибицу се вратила медвеђа породица: тата медвед, мама медведица и син медведић. Кад тата медвед угледа кашику у својој тањирчини рече дубоким гласом: “Неко је дирао моју кашу!” И мама медведица виде у свом тањиру кашику, па рече: “Неко је дирао и моју кашу!” А кад медведић виде свој тањирић заплака и повика: “Неко је појео моју кашу!”
Онда медведи погледаше около, па редом повикаше:
- Неко је седео на мојој столици!
- Неко је седео и на мојој столци!
Медведић заплака и повика: “Неко је седео на мојој столици и поломио је!”
“Ух, како сам љут!” – рекао је тата медвед.
“И ја сам љута!” – викнула је мама медведица.
“А ја сам много тужан!” – плакао је медведић.
И три медведа кренуше уз степенице. Тата медвед је видео да је неко дирао његов кревет, па повика: “Неко је лежао на мом кревету!”. Онда мама медведица опази да је и на њеном кревету неко лежао, па повика: “Неко је лежао и на мом кревету!”. А кад медведић приђе свом креветићу, повика слабашним гласом: “Неко је заспао у мом кревету и још увек спава!” На те се речи Златокоса пробуди и поред креветића угледа три медведа. Уплашена скочи, па јурну низ степенице колико год је брже могла, пројури кроз врата и поче трчати све док није угледала своју кућу на крају шуме.
После тог доживљаја, Златокоса је увек слушала савете своје мајке, није лутала шумом, није непозвана улазила у туђу кућу и није јела кашу намењену другима. А породица медведа: тата медвед, мама медведица и син медведић, направили су нову кашу, поправили поломљењу столичицу, поравнали своје кревете и више никада нису остављали кашу саму да се хлади.
Следећи радни листови су са одличног блога ,,Учитељски кутак - волим ћирилицу''. Хвала колегиници која је дозволила да се саджај њеног блога може користити у некомерцијалне сврхе, уз навођење извора.
Златокоса и три медведа – прича за децу
Златокоса и три медведа – прича за децу
Сабирање до 10 на забаван начин
Завређује нашу пажњу јер је деци веома интересантан, интерактиван (и у смислу лакоће дељења најразноврснијих питања) и у великој мери прилагођен предшколству, јер омогућава прављење питања уз помоћ слика. Такође је добар и због тога што је могуће подестити мерење статистике успешности у решавању постављених задатака.
Да будем лична и искрена: обожавам Power Point и у њему сам радила сличне квизове али, ако сада треба да бирам између ова два програма, када је реч о прављењу квиза о сабирању (а и многих других), од сада бирам Zondele. Бирам Zondele због једноставности и лакоће стварања, интересантног споја са рачунарским играма и другим могућностима, попут мерења статистике успешности за свако дете. Због тога је ово web 2.0 алат који свакако треба испробати и боље проучити.
Има једна прекрасна планета, а Земља се зове
Створена за игру и весеље, за љубав и снове.
И још да су одрасли ко' дјеца, не би било краја срећи.
Зато ћемо бити од њих већи и фино им рећи:
"Планета Земља је наша планета, а не њихова.
Без дјеце нема ни свијета и ако неког то смета
нек' се претвори у жабу, ма нек' се претвори у миша
и ко' га шиша!"
"Здраво, здраво, здраво!" - реци свима
свуд нек поздрави стигну!
Ура, ура, ура - три пут ура,
за пјесму и игру!
Уаа, уаа, уаа - три пут уаа,
за мржњу и тугу!
Одрасли нек иду да се туку на планету неку другу!
Играјмо, пјевајмо, сањајмо, весело и безбрижно!
хајдемо сложно сви: и ти, и ти, и ти, и ти!
Запјевај са нама: "Таши-таши-танана."
Викнимо гласно сад:
"Земља је за нас створена!"
Планета Земља - текст песме.ppt
Пријавите се на:
Постови
(
Atom
)