Речи слагалице

Са блога ,,Испеци па реци деци'' може се прочитати овај чланак са занимљивом идејом и корисним материјалима:
 ,,Одаберите слику, направите довољно копија. Исецају се слике вертикално по линијама. Најбоље је да деца сама исецају, неправилности неће сметати, јер ће се слике уклопити. Приликом исецања редослед трака ће се пореметити. Сложити слагалицу на столу или је залепити у свесци. Слагалице се могу радити и код куће, са млађом децом. Овакве слагалице доприносе развијању моторичких способности, перцепције и олакшавају почетно читање.
Са поменутог блога можете преузети слагалице: Ексер, Ауто, Кључ, Јабука, Ласта, Лептир, Лист, Миш, Око, Оловка, Слон, Шешир, Писмо.

Није тешко направите сличне примере. Овај пост постепено ће бити допуњаван новим примерима: Риба, Кит, Врата, Замак...
Код нас у вртићу то је изгледало овако: прво смо се поделили у групе. Затим је свако добио по једну слагалицу да је исече. Након што су сви са једног стола (из једне групе) исекли своју слагалицу промешали смо све слагалице (3-4) и заменили их са слагалицама које су исекла деца из друге групе. Процес смо понављали неколико пута. Тако је свака група слагала више слагалица.
Затим смо смо се сместили у круг на тепиху. Све слагалице су биле у средини окренуте лицем на горе. Први заадатак: пронађи и спој делове слагалице које си исекао. Други задатак: пронађи и спој делове одређене слагалице. Задатак се одиграва без разговора.

Развој графомоторике

''Циљ предшколског васпитања није развој специјалних знања и способности писања већ развој осетљивости за касније брже и боље савладавање писаног језика'' И. Ивић

Пустите децу да се сама облаче!

Учење писања почиње не када дете узме оловку и папир, већ много раније, у процесу вежбања ситне моторике шаке и еластичности покрета руке, која је важна за вешитну писања.
Поред активности које су директно усмерене на коришћење оловке постоје и многе друге, којима се утиче на развој графомоторике.

Осим класичних графомоторичких вежби корисно је подстицати и организовати и вежбе пресликавања, бојења, рада са лењиром, маказама, игре пресавијањем папира, активности са ситним комадима папира (цепкање, гужвање, лепљење...), низање перли, хватање и пребацивање из руке у руку ситних предмета, везивање чворова, игре са тестом, шивење и везење (пластичним иглама намњеним деци), закопчавање и откопчавање дугмади, свлачење и облачење, везивање пертли, самостално храњење и коришћење прибора за јело, завртање шрафова, игру боцкалицама....
Јасно је да развој графомоторике почиње далеко раније од године пре поласка у школу. Значај раног стимулисања је огроман!

Значај графомоторичких вежби

Графомоторичке вежбе су од изузетне важности и то, не само због функционалних разлога , већ утицаја на морфолошке промене у мозгу. Систематско вежбање моторике руке стимулише морфолошко и функционално формирање оних области у хемисфери великог мозга које су важне за развој говора, наводи су Анропове, у вези са бројним налазима у истраживањима Кољецове у овој области. Ово отркиће је за нашу школску праксу од невероватне важности, будући да, не само, директно упозорава на значај графомоторичких вежбања ради успешнијег освајања писмености, већ више ради убрзавања развоја говора као сигналног система преко којег се развој и учење убрзавају. Мождани анализатори и сфере одговорне за говор у коретксу, дакле могу бити убрзане графомоторичких вежбама, али, разуме се, уколкоко су оне усклађене са другим караткеристикма развоја и особинама личности детета у развоју. Графомоторичким вежбама морају се, ради тога, дати сва обележја занимљивих и изазовних активности, како би изазвале дуготрајније интересовање, јасну посвећеност активностима ове врсте и у суштини биле везане за позитивна осећања.

(Коришћен текст: Психофизичка зрелост за школу, М.Б. Атропова и М.М. Кољцова, Завод за уџбенике и настана срества, Београд, 1986.)

Припрема за школу из угла дечјег психолога

Захваљујући сарадњи са психологом Весни Јањевић-Поповић можемо се боље упознати са њеним ауторским текстом који се може прочитати и на сајту ОШ ,,20. октобар''.

НЕКА ПИТАЊА ПРИПРЕМЕ ЗА ШКОЛУ

Припрема детета и припрема родитеља

      Ако драстично осликамо савременог будућег првака: видећемо дете које може да прати садржаје ако су распоређени по принципима музичког спота или рекламе.

      Највећи проблеми су у смањеној пажњи, концентрацији, не развијеној култури слушања других. Слаба је контрола сопственог понашања и одлагања својих потреба, најчешће, слабе способности вербалног разрешавања конфликата. Провођење слободног времена више усамљенички, испред телевизора и компјутера, мало у комуникацији са другом децом и одраслима. Знања о свету и окружењу су случајна, спонтана и неповезана.

Пре поласка у школу важно је да...

Из скрипти ,,У сусрет школи'', Припремни предшколски програм, јун 2006, аутори: радна група ПУ ,,11. април'', Нови Београд

С обзиром да је дете вредност само по себи, да има потребу да разуме себе и свет који га икружује, да ће то најбоље остварити у социјалној итеракцији са вршњацима и одраслима
важно је да:

Социјално емоционална зрелост детета за полазак у школу

Дијагноза нивоа развоја у погледу набројаних особина, преко којих се урврђује социјална зрелост деце за полазак у школу, врши се у погледу:

1. умења детета да комуницира и активно учествује у заједничким активностима - учењу, игри и раду;
2. укључености у дечији колектив
3. социјалног статуса сваког детета у групи (који сваке године утврђује васпитач социометријским истраживањем)
4. карактера међуличних односа
5. присуства и степена развоја социјалних мотива у понашању детета;
6. моралних вредности и вољних квалитета - самосталности, иницијативности, истрајности и организованости;
7. односа између оцењивања других и оцењивања себе.

Зрелост детета за полазак у школу

Циљ припремног предшколског програма

Припрема детета за полазак у школу је процес који се одвија током читаваог предшколског периода у овиру подстицања општег развоја детета. Припрема за школу није издвојен сегмент деловања на дете већ подразумева свеобухватнији приступ од подучавања и непоредне припреме за читање и писање. Ова припрема трба да омогући разноврсне прилике за сусрет детета са добро пробраним узорком подстицаја из физичког и социјалног окружења, за слободно изражавање својих нарастајућих моћи и активно упознавање света око себе, других људи и самога себе.
Непосредни циљ припремања деце за школу је да се допринесе њиховој зрелости или готовости за живот и рад какав их очекује у основној школи...