Дигитална технологија може у знатној мери допринети свим областима рада предшколских установа и васпитача. У васпитно‑образовном раду, циљ њене употребе треба да буде подизање нивоа квалитета васпитно‑образовног рада, позитиван утицај на дечји развој, развијање дигиталних компетенција детета, васпитача и родитеља и развијање медијске, дигиталне културе и писмености (безбедност на Интернету, ауторска и лична права, дигитална технологија као алатка за стицање и проширивање сазнања…).
Како употребљавати дигиталну технологију у раду с најмлађима?
Како употребљавати дигиталну технологију у раду с најмлађима?
На то питање могло би се пружити много одговора. Деца треба да буду активни ствараоци а не пасивни конзументи готових мултимедијалних производа. Нагласак треба да буде на процесима, на педагошким и методолошким питањима, а не на дигиталним алатима. Дигитална технологија није сама себи циљ, већ алатка за остваривање васпитно‑образовних циљева и задатака. Дигитална технологија је алатка у процесима у којима деца уче и проширују своја сазнања, решавају проблеме, мисле критички, откривају, истражују, долазе до информација и идеја, информишу се, договарају, сарађују, раде у тиму, саопштавају другој деци и одраслима, креативно стварају или су подстакнута на креативност и стварање. Можда је најбоље да увек тражимо одговор на питање: шта је то што могу да урадим с дигиталном технологијом у раду с најмлађима, а што не могу без ње?
Корисно је сазнати нешто више о искуствима других с дигиталном технологијом у предшколству. У кратким цртама, осврнућемо се на искуства из Норвешке. И тамо је област дигиталне технологије у раду с предшколском децом дуго била друштвено невидљив проблем. Већи помак у овој области догодио се 2005. када је норвешко Министарство просвете израдило брошуру о дигиталној технологији у вртићу и када је 2006. у Оквирном плану за предшколство записано: „Потребно је омогућити деци да стекну искуство у коришћењу дигиталних алата за игру, комуникацију и прикупљање података“. Данас се у норвешкој стручној предшколској јавности све чешће чују критике на рачун те формулације, јер се њоме наглашава улога дигиталних алата, а не педагошки и методолошки концепти примене дигиталне технологије у васпитно‑образовном раду. У Норвешкој се тренутно очекује усвајање новог Оквирног плана за предшколство. У том новом предлогу, дигитална технологија помиње се на више места а овде су издвојене четири кључне реченице за разумевање улоге коју дигитална технологија може имати у васпитно‑образовном раду с предшколском децом:
Дигитални алати су природан део образовног окружења са очигледним местом у дечјој игри, учењу и активностима.
Дигиталну радозналост деце треба искористити за игру, стваралаштво и учење.
Деца треба да откривају могућности, али и ризике употебе дигиталне технологије.
Потребне су јасне смернице употребе дигиталне технологије и процедуре заштите најбољег интереса детета.
Како изгледа примена дигиталних технологија у пракси? Шта деца предшколског узраста могу да науче уз ИКТ? Од обиља могућности, истаћи ћемо само неколико. Деца могу бити креативна и решавати различите задатке на паметној табли, интерактивном тепиху, таблету или паметном телефону, могу играти најразличитије дидактичке игре уз помоћ бее‑бот робота и уз различите онлине и оффлине игре учити основе програмирања, могу правити интерактивне сликовнице и уз помоћ QR кодова „оживљавати“ постојеће, могу правити анимације (укључујући и процесе израде ликова и позадине) у програму као што је Stop Motion Studio, могу стварати своје дигиталне приче и делити их с другом децом, могу сарађивати са удаљеним вртићима, школама и појединцима; могу бити креативна и стварати у програму Tux Paint.
Као једна од одличних могућности за примену и интеграцију дигиталних технологија у раду с децом, која је од јануара 2015. доступна вртићима и школама у Србији, истиче се могућност укључивања у пројекте eTwinning. То су пројекти који подржавају сарадњу и размену примера добрих пракси и онлине материјала између наставника, учитеља и васпитача широм Европе. Све се одиграва на безбедној онлине платформи за сарадњу, размену и дељење искустава и уз коришћење бројних дигиталних алата.
Да закључимо: завиримо ли у свет дигиталних технологија и њихове употребе у раду с најмлађима, схватићемо да читав један свет нових могућности чека да га откривамо заједно с децом.
Наташа Анђелковић
Текст смо реализовали у сарадњи с Бритисх Цоунцил-ом
Објављено у часопису ПЦ#233
Корисно је сазнати нешто више о искуствима других с дигиталном технологијом у предшколству. У кратким цртама, осврнућемо се на искуства из Норвешке. И тамо је област дигиталне технологије у раду с предшколском децом дуго била друштвено невидљив проблем. Већи помак у овој области догодио се 2005. када је норвешко Министарство просвете израдило брошуру о дигиталној технологији у вртићу и када је 2006. у Оквирном плану за предшколство записано: „Потребно је омогућити деци да стекну искуство у коришћењу дигиталних алата за игру, комуникацију и прикупљање података“. Данас се у норвешкој стручној предшколској јавности све чешће чују критике на рачун те формулације, јер се њоме наглашава улога дигиталних алата, а не педагошки и методолошки концепти примене дигиталне технологије у васпитно‑образовном раду. У Норвешкој се тренутно очекује усвајање новог Оквирног плана за предшколство. У том новом предлогу, дигитална технологија помиње се на више места а овде су издвојене четири кључне реченице за разумевање улоге коју дигитална технологија може имати у васпитно‑образовном раду с предшколском децом:
Дигитални алати су природан део образовног окружења са очигледним местом у дечјој игри, учењу и активностима.
Дигиталну радозналост деце треба искористити за игру, стваралаштво и учење.
Деца треба да откривају могућности, али и ризике употебе дигиталне технологије.
Потребне су јасне смернице употребе дигиталне технологије и процедуре заштите најбољег интереса детета.
Како изгледа примена дигиталних технологија у пракси? Шта деца предшколског узраста могу да науче уз ИКТ? Од обиља могућности, истаћи ћемо само неколико. Деца могу бити креативна и решавати различите задатке на паметној табли, интерактивном тепиху, таблету или паметном телефону, могу играти најразличитије дидактичке игре уз помоћ бее‑бот робота и уз различите онлине и оффлине игре учити основе програмирања, могу правити интерактивне сликовнице и уз помоћ QR кодова „оживљавати“ постојеће, могу правити анимације (укључујући и процесе израде ликова и позадине) у програму као што је Stop Motion Studio, могу стварати своје дигиталне приче и делити их с другом децом, могу сарађивати са удаљеним вртићима, школама и појединцима; могу бити креативна и стварати у програму Tux Paint.
Као једна од одличних могућности за примену и интеграцију дигиталних технологија у раду с децом, која је од јануара 2015. доступна вртићима и школама у Србији, истиче се могућност укључивања у пројекте eTwinning. То су пројекти који подржавају сарадњу и размену примера добрих пракси и онлине материјала између наставника, учитеља и васпитача широм Европе. Све се одиграва на безбедној онлине платформи за сарадњу, размену и дељење искустава и уз коришћење бројних дигиталних алата.
Да закључимо: завиримо ли у свет дигиталних технологија и њихове употребе у раду с најмлађима, схватићемо да читав један свет нових могућности чека да га откривамо заједно с децом.
Наташа Анђелковић
Текст смо реализовали у сарадњи с Бритисх Цоунцил-ом
Објављено у часопису ПЦ#233