O рачунарском размишљању
Појам „рачунарско размишљање“ заправо је букавалан превод појма ,,Computational Thinking“ који је први пут употребио С. Паперт давне 1980. године. Појам је временом мењао значења и дефинисан је на различите начине. Данас се најчеће цитира следећа дефиниција овог појма:
,,Computational Thinking is the thought processes involved in formulating problems and their solutions so that the solutions are represented in a form that can be effectively carried out by an information-processing agent.''
Узимајући ову дефиницију као основу, можемо рећи да се под рачунарским размишљањем подразумевају процеси размишљања који се дешавају током формулисања проблема и проналажења решења за њих, као и начини њиховог презентовања у форми у која омогућава њихово решавање од стране рачунара.
У основи рачунарског размишљања налазе се два процеса:
- Алгоритамско размишљање, односно размишљање о корацима који су потребни за решавање комплексног проблема и
- Кодирање, односно коришћење познавања неког програмског језика (који може бити приказан и упрошћен визуелизацијом кроз договорене симбле, односно краће визуелне наредбе) како би се рачунару или програмираној машини (роботу) „на језику који разуме“ наложило да реши неки проблем.
Програмирање треба разликовати од кодирања. Програмирање је шири појам и у себи обухвата процесе размишљања и решавања проблема, стварања алгоритма и писање кода како би проблем био решив од стране рачунара и прилагођен корисницима програма.
Кроз игре и активности за развој рачунарског размишљања практикују се концепти у којима се решавају комплексни проблеми примењујући:
- Логичко размишљање (уочавање веза и последица, предвиђање и закључивање)
- Алгоритамско размишљање (тачан опис корака за решавање неког проблема)
- Апстрактно размишљање (издвајање неких особина и својстава предмета од самих предмета и разумевање апстрактног појма који је издвојен од нечега конкретног за шта је везан).
- Критичко размишљање и евалуацију (анализа, процена, вредновање, откривање и отклањање грешака)
- Анализу и декомпозицију (разлагање проблема на мање делове)
- Аналогију (уочавање сличности, разлика и образаца)
- Генерализацију (логичку операцију којом се, на основу посматрања ограниченог броја делова неке класе, долази до уопштене тврдње, појма или закључка који важи за све припаднике те класе; прелаз са конкретног и појединачног ка општем - ово је деци предшколског узраста веома тешко).
Пријавите се на:
Постови
(
Atom
)