Изводи из текста
Marc Prensky: Дигитални урођеници, дигиталне придошлице
2005./годиште V/ ISSN 1333-5987
Чини ми се невероватно да усред актуалног хаоса и расправа о назадовању образовања у Сједињеним Државама заборављамо који је основни узрок за такво стање. Наши су се студенти радикално променили. Данашњи ученици нису попут људи којима је наш образовни систем био намијењен.
Данашњи ученици нису само знатно друкчији од старих ученика, нису само променили сленг, одећу, телесне украсе или стил, као што се то догађало у претходним генерацијама. Догодио се заиста велик прекид. Могли бисмо то назвати чудом – догађајем који је тако темељно променио ствари да повратка више нема. То такозвано чудо јесте појава и брзо ширење дигиталне технологије у последњим деценијама 20-ог века.
Данашњи ученици – од вртића до уневерзитета – прва су генерација која је одрасла уз нову технологију. Читав су живот њоме окружени и користе рачунаре, видеоигрице, дигиталну аудио технику, видеокамере, мобилне телефоне и све друге играчке и алате дигиталног доба. Просечни ученик данас провео је мање од 5.000 сати читајући, али више од 10.000 сати играјући видео-игрице, (а да не помињемо 20.000 сати гледајући телевизију). Рачунарске игре, е-пошта , Интернет, мобилни телефони и непосредна размена порука интегрални су диелови њихових живота.
Marc Prensky: Дигитални урођеници, дигиталне придошлице
2005./годиште V/ ISSN 1333-5987
Чини ми се невероватно да усред актуалног хаоса и расправа о назадовању образовања у Сједињеним Државама заборављамо који је основни узрок за такво стање. Наши су се студенти радикално променили. Данашњи ученици нису попут људи којима је наш образовни систем био намијењен.
Данашњи ученици нису само знатно друкчији од старих ученика, нису само променили сленг, одећу, телесне украсе или стил, као што се то догађало у претходним генерацијама. Догодио се заиста велик прекид. Могли бисмо то назвати чудом – догађајем који је тако темељно променио ствари да повратка више нема. То такозвано чудо јесте појава и брзо ширење дигиталне технологије у последњим деценијама 20-ог века.
Данашњи ученици – од вртића до уневерзитета – прва су генерација која је одрасла уз нову технологију. Читав су живот њоме окружени и користе рачунаре, видеоигрице, дигиталну аудио технику, видеокамере, мобилне телефоне и све друге играчке и алате дигиталног доба. Просечни ученик данас провео је мање од 5.000 сати читајући, али више од 10.000 сати играјући видео-игрице, (а да не помињемо 20.000 сати гледајући телевизију). Рачунарске игре, е-пошта , Интернет, мобилни телефони и непосредна размена порука интегрални су диелови њихових живота.
