Данас је у свету актуелна тема учења програмирања на свим нивоима образовања, почевши од предшколског. То се дешава са разлогом. Програмирање је препознато као писменост новог доба и процес који подстиче развој логичко математичког мишљења и способност решавања проблема.
Испричаћу део искуства везаног за рад на учењу програмирања деце предшколског узраста.
У васпитно образовном раду до сада сам користила два од више онлајн програма намењених учењу програмирања предшколске деце и организовала сам две игре - једну на тепиху и другу ,,стону'' (за игру на столу). О првом онлајн програму прочитајте на овом линку. О другом онлајн програму за учење програмирања на предшколском узрасту прочитајте на овом линку.
Све је почело неочекивано и непланирано. Ево шта се конкретно догодило.
Са децом сам, непосредно пре овог догађаја, обрађивала појмове ,,лево'' и ,,десно''. Некако истовремно читала сам о програмирању на предшколском узрасту и посећивала сајтове и онлајн програме који се овом темом баве. Када сам помислила да је потребно да деци организујем још једну од активности у којима би примењивала, учила и утврђивала појмове ,,лево'' и ,,десно'' помислила сам да би то било добро одрадити кроз активност коју сам назвала ,,Тражење закопаног блага''. Идеја је била везана за поља која сам видела у неким онлајн програмима за програмирање.
Нацртала сам кредом на тепиху поље попут шаховског са укупно 25 поља (5*5).
Искрено, нисам имала јасан план активности која се затим одиграла. Почетна идеја била је да ће једно дете или група деце које има ,,мапу блага'' наводити дете коме су очи затворене да се креће по пољима речима ,,право'', ,,лево'' и ,,десно'' док оно не дође до зацртаног циља.
Та идеја је била мање више добра али сам непосредно пре њене реализације схватила да то неће ићи тако лако како сам замислила.
Запитала сам се: Да ли деца знају да читају мапу? Могу ли она да на основу цртежа који имају одреде кретање до задатог циља?
Схватила сам да се прво морам позабавити овим питањима.
И, тако је почела једна дивна активност која је трајала читавих два сата. За све то време сви смо били веома ангажовани, никоме није било досадно, укључујући и мене и сестру на превентивној здравственој заштити која је тада боравила у нашој соби. Два сата је прошло као трен.
Покушаћу да се присетим како је текла ова игра.
Када сам схватила да је потребно да деца науче да ,,читају мапу'' и крећу се по задатим пољима одлучила сам да их у игру оводим поступно кроз следеће игре. Мапа на којој сам писала задатке била је свима видљива. Користила сам белу фолију која се сама ,,лепи'' на ормар и фломастер и сунђер за белу таблу.
Прва игра:
На крају активности деца су имала прилику да оценама од 1 до 4 искажу колико су им се свиделе ове игре. Ево одговора:
Испричаћу део искуства везаног за рад на учењу програмирања деце предшколског узраста.
У васпитно образовном раду до сада сам користила два од више онлајн програма намењених учењу програмирања предшколске деце и организовала сам две игре - једну на тепиху и другу ,,стону'' (за игру на столу). О првом онлајн програму прочитајте на овом линку. О другом онлајн програму за учење програмирања на предшколском узрасту прочитајте на овом линку.
Све је почело неочекивано и непланирано. Ево шта се конкретно догодило.
Са децом сам, непосредно пре овог догађаја, обрађивала појмове ,,лево'' и ,,десно''. Некако истовремно читала сам о програмирању на предшколском узрасту и посећивала сајтове и онлајн програме који се овом темом баве. Када сам помислила да је потребно да деци организујем још једну од активности у којима би примењивала, учила и утврђивала појмове ,,лево'' и ,,десно'' помислила сам да би то било добро одрадити кроз активност коју сам назвала ,,Тражење закопаног блага''. Идеја је била везана за поља која сам видела у неким онлајн програмима за програмирање.
Нацртала сам кредом на тепиху поље попут шаховског са укупно 25 поља (5*5).
Искрено, нисам имала јасан план активности која се затим одиграла. Почетна идеја била је да ће једно дете или група деце које има ,,мапу блага'' наводити дете коме су очи затворене да се креће по пољима речима ,,право'', ,,лево'' и ,,десно'' док оно не дође до зацртаног циља.
Та идеја је била мање више добра али сам непосредно пре њене реализације схватила да то неће ићи тако лако како сам замислила.
Запитала сам се: Да ли деца знају да читају мапу? Могу ли она да на основу цртежа који имају одреде кретање до задатог циља?
Схватила сам да се прво морам позабавити овим питањима.
И, тако је почела једна дивна активност која је трајала читавих два сата. За све то време сви смо били веома ангажовани, никоме није било досадно, укључујући и мене и сестру на превентивној здравственој заштити која је тада боравила у нашој соби. Два сата је прошло као трен.
Покушаћу да се присетим како је текла ова игра.
Када сам схватила да је потребно да деца науче да ,,читају мапу'' и крећу се по задатим пољима одлучила сам да их у игру оводим поступно кроз следеће игре. Мапа на којој сам писала задатке била је свима видљива. Користила сам белу фолију која се сама ,,лепи'' на ормар и фломастер и сунђер за белу таблу.
Прва игра:
- На мапи (умањеном цртежу поља које се налази на тепиху) обележила бих почетну позицију односно место на које се улази на мапу и завршну позицију, односно место где је потребно изаћи са мапе.
- За тачно решење задатака деца би добила један поен у виду коцкице.
- Ова игра се додатно може учинити занимљивијом тако што троје деце истовремено решава три различита задатка. (Три различите почетне и завршене позиције) и тако што се деца укручују у одређивање и цртање почетне и завршене позиције.
Друга игра
- Поред сваког излазног поља напред и са леве и десне стране табле поставила сам карте окренуте лицем ка доле.
- Трагач излази из собе а ја сакривам благо испод једне од постављених картица.
- На мапи цртам почетну позицију и крајњу позицију.
- У току игре чиним је комплекснијом тако што изнад мапе цртам стрелице које означавају како је потребно да се ,,трагач'' креће (право, лево и десно).
- Остала деца добијају задатак да прате кретање трагача и сигнализирају трагачу договорени знак уколико ,,трагач'' стане на поље које није написано у ,,мапи''. (Уколико се не креће по стрелицама).
- Позивамо дете - трагача да уђе у собу.
- Овога пута за тачно решење задатака трагач ће испод картице на пољу на којем треба да изађе са ,,табле'' пронаћи ,,благо''.
- ,,Благо'' може бити мања картица са нацртаним благом, или било шта једноставно попут неколико папирића или фолије.
- Током игре уводе се и детаљи попут тога да деца скривају благо, цртају почетну и крајњу позицију а након тога и стрелицама на мапи обележавају пут којим се треба кретати.
- Као и у претходној игри, у каснијем току игре, могу се одредити три трагача која истовремено добијају три различита задатка. (Почетне и крајње позиције се обележавају бројевима 1, 2 и 3)
Трећа игра - исто као и друга осим следећег:
- Благо се скрива негде у нацртаним пољима (Катице нису више изван табле него у пољима табле).
- Све је препуштено деци: скривање блага, цртање почетних позиција на мапи, цртање кретања стрелицама, трагање за благом тј. сналажење на мапи праћењем стрелица. Прво се цртају почетне и крајње позиције а након неколико одиграних игара уводе се стрелице.
- Током времена игра се чини још комплекснијом увођењем ,,замки'' тј. поља која се морају избећи при кретању, на шта морају обратити пажњу она деца која цртају мапу кретања.
- Стајање на поље са замком од стране трагача праћено је казном: препушта игру другом трагачу а након тога креће поново од своје почетне позиције.
Четврта игра
- Исто као и претходна али сваки играч мора да наглас говори сваки свој покрет речима ,,право'', ,,лево'' и ,,десно''.
Пета игра
- Исто као и до сада с том разликом да су два детета трагачи. Једно од њих има завезане очи а друго наводи његово кретање речима ,,право'', ,,лево'' и ,,десно''. Васпитач или друго дете (помоћник) држи за руку дете са затвореним очима помажући му у кретању али не и у одлучивању куда да се креће.
Ево фотографија активности:
На крају активности деца су имала прилику да оценама од 1 до 4 искажу колико су им се свиделе ове игре. Ево одговора: